Transferne cene – šta one predstavljaju za vašu kompaniju?
Transferne cene u suštini predstavljaju finansijski izveštaj koji opisuje poslovne transakcije među povezanim licima. Ove transakcije između povezanih lica često se u praksi nazivaju i kontrolisanim transakcijama i one se opisuju samim izveštajem.
Izrada studije slučaja transfernih cena: koji je preduslov za postojanje transfernih cena?
Sam preduslov za postojanje transfernih cena su transakcije između povezanih lica, odnosno situacija u kojoj povezane firme međusobno obavljaju transakcije.
Pored toga, smatra se da cena postaje transferna upravo onog trenutka kada nastane obaveza u vezi transakcija između povezanih preduzeća.
Tržišne Vs transferne cene : u čemu je razlika?
Za razumevanje samog izveštaja o transfernim cenama bitno je da razumemo razliku između tržišnih i transfernih cena.
Na primer, kada dve tržišno orijentisane firme koje nisu međusobno povezane posluju i obavljaju transakcije, cene koje one formiraju nazivaju se tržišne cene i njih – kao što sama reč govori – “diriguje” stanje tržišta.
S druge strane, kada dva povezana lica posluju, same cene koje se u praksi formiraju između povezanih lica mogu biti različite od stvarnih tržišnih (po kojima se obavljaju transakcije među nepovezanim firmama) što samim tim znači da mogu biti iste, niže ili više od tržišnih cena, što dovodi do nereguisanja tržišnog poslovanja.
Ovakvi poslovni odnosi između povezanih pravnih lica mogu nastati iz više razloga, a sva su primarna – radi postizanja tržišnih planova i rezultata, kao i radi postizanja drugih netržišnih ciljeva.
Pored navedenih, postoji I dodatni cilj poslovanja, a to je da se međusobnim transakcijama povezanih pravnih lica smanjuju poreske obaveze u zemljama odnosno mestima gde su iste nastale.
Transferne cene i transakcije između povezanih lica
Transakcije koje se obavljaju prema transfernim cenama odnose se na razmenu dobara i usluga između povezanih lica (često je to slučaj između matične firme i zavisnih preduzeća). To znači da se sva pravila i sve odluke definišu unutar povezanih pravnih lica, odnosno one međusobno formiraju transferne cene.
Transakcijama povezanih lica se smatra i promet dobara i usluga gde ne postoji obaveza bilo kakvih plaćanja. Tako, tansakcije koje se obavljaju između dva povezana preduzeća mogu biti davanje u zakup nepokretnosti bez naknade ili davanje zajmova bez kamate. U ove transakcije nepovezana pravna lica nikada ne bi ušla. Ali kada su u pitanju transferne cene ovakvi primeri se često dešavaju u praksi.
Šta su kontrolisane transakcije I zašto se one opisuju u izveštaju o transfernim cenama?
Naziv kontrolisane transakcije nastao je upravo i zbog same mogućnosti da se iste i kontrolišu odnosno da se na iste vrši uticaj usled same strukture povezanosti pravnih lica. Upravo ova karakteristika kontrolisanih transakcija predstavlja glavnu razliku u odnosu na takozvane nekontrolisane (tržišne) transakcije koje nastaju između međusobno nepovezanih lica, odnosno nastaju između onih pravnih lica za koje se pretpostavlja da posluju po tržišnim pravilima, kao nezavisna lica.
Šta sve uključuje izveštaj o transfernim cenama?
Same transferne cene u svoj izveštaj uključuju analize o:
- cenama proizvoda, roba i usluga
- cenama osnovnih sredstava i nematerijalne imovine
- finansiranjima
- zajedničko učešće u troškovima istraživanja i razvoja
Kada nastaju transferne cene i šta zaključujemo na osnovu njih?
Momentom nastajanja samih transfernih cena smatra se trenutak kreiranja cene koja je nastala u vezi sa transakcionim sredstvima ili stvaranjem obaveza među povezanim licima.
Na osnovu toga možemo zaključiti da pojava transfernih cena predstavlja postojanje međusobno povezanih lica, kao i transakcije između njih.
Ono što je bitno da naglasimo kod transfernih cena je I to da povezana lica mogu biti rezidenti iste poreske jurisdikcije ili mogu biti različitih poreskih jurisdikcija (i fizička i pravna lica). U prevodu, povezana pravna lica mogu biti u zemlji, ali mogu biti i u više zemalja.
Koje su karakteristike transfernih cena?
Jedna od značajnih karakteristika transfernih cena je da su uglavnom nezavisne od uticaja tržišnih faktora jer u slučaju kada povezana lica ulaze u transakcije među sobom, sva pravila po pitanju transakcija i finalnih cena se definišu unutar povezanih pravnih lica i samim tim direktno utiču na visinu prihoda prodavca odnosno visinu rashoda kupca što dovodi do kontrolisanja osnovica za oporezivanje oba pravna lica.
Kome je namenjena izrada studije o transfernim cenama?
Izrada slučaja o transfernim cenama namenjena je kompanijama koje posluju sa domaćim i međunarodnim povezanim licima i u čijoj vlasničkoj strukturi postoje neke od navedenih zajedničkih osnova:
Pravna lica između kojih postoji mogućnost kontrole ili mogućnost značajnijeg uticaja na poslovne odluke – posedovanje najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. st. 3. i 4. Zakona);
Pravna lica kod kojih ista fizička ili pravna lica učestvuju u upravljanju i kontroli ili kapitalu (član 59. stav 5. Zakona);
Rodbina vlasnika pravnih lica koja su povezana po osnovu posedovanja najmanje 25% udela ili akcija, odnosno glasova u organima upravljanja (član 59. stav 6. Zakona);
Pravna lica iz jurisdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom – tzv. poreskih rajeva (član 59. stav 7. Zakona).
Koji set usluga obuhvata kreiranje izveštaja o transfernim cenama?
Knjigovodstvena agencija Ideal Računovodstvo u domenu izrade izveštaja transfernih cena pruža sledeće usluge:
- Procenu rizika od neusklađenosti poslovanja sa zakonom
- Analizu transfernih cena
- Benchmarking analizu
- Dokumentaciju o transfernim cenama
Koji je rok za predaju studije o transfernim cenama?
Rok za predaju izveštaja o transfernim cenama – dostavlja se u istom roku koji je propisan za predaju poreske prijave. Ovaj rok za pravna lica iznosi 180 dana od isteka poreskog perioda, a za preduzetnike do 15. marta naredne godine.
Šta možeo zaključiti o transfernim cenama?
Transferne cene – iako u mnogim situacijama to nije tako – mogu biti predmet zloupotrebe iz jednog ključnog razloga, a to je zato što u određenim situacijama značajno utiču na umanjenje poreskih obaveza, zbog čega se sprovode dodatne mere poreske i inspekcijske kontrole. Zloupotrebe kod transfernih cena uglavnom nastaju:
- sa ciljem da se umanje poreske obaveze,
- da se ne plate nastale poreske obaveze,
- prilikom ispostavljanja računa za nepostojeći promet (najčešće su predmet transakcija usluge).
No, nije nužno da su ovo jedine situacije kada se transferne cene koriste. Sam cilj i motiv formiranja transfernih cena mogu biti I npr. osvajanje novih tržišta, poboljšavanje položaja na postojećem tržištu, potrebe za povećanim nivoom likvidnosti, ili na primer ostvarivanje boljih rezultata kako bi se dobili povoljniji finansijski krediti od poslovnih banaka i slično.
