Kako da znate da li trebate raditi transferne cene? Pogledajte pregled kriterijuma firmi koje su obveznici izveštaja za transferne cene

Pre same izrade studije o transfernim cenama, potrebno je da prilikom procesa utvrđivanja transfernih cena primenite osnovni korak u primeni poreskih pravila za transferne cene, a to je identifikacija pravnih lica odnosno subjekata koji vrše transakciju, a  koja se smatraju povezanim.

Koji su kriterijumi za utvrđivanje povezanosti?

Kada je reč o kriterijumima i pravilima za utvrđivanje poveznosti pravnih lica, odnosno privrednih društava, oni su definisani Zakonom o porezu na dobit odnosno Zakonom o porezu na dohodak građana ukoliko se radi o preduzetnicima.

Sam kriterijum povezanost između lica potrebno je ustanoviti i odrediti za poreske potrebe, kako bi se  utvrdile obaveze poreza na dobit pravnih lica.

Kako nastaju transferne cene?

Transferne cene su cene nastale prilikom transakcija ili su nastale u vezi sa obavezama među povezanim licima, odnosno preduzetnicma. Metode usklađivanja transfernih cena su aktivnosti kojima se proverava usklađenost cena i vrednost transakcija između povezanih lica.

Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti pravnih lica

Kriterijumi za utvrđivanje povezanosti sa pravnim licem ili obveznikom se primenjuju na sva lica koja učestvuju u transakcijama – kako DOO tako i preduzetnike i fizička lica.

Ono što je bitno da naglasimo da se kriterijumi za utvrđivanje povezanosti primenjuju i na rezidente i na nerezidente (u skladu sa Zakonom). Izuzetak ovog pravila može biti u situacijama u kojima je zakonom propisano da se kriterijumi odnose samo na nerezidente.

Pri proceni povezanosti lica uvek se polazi od dva kriterijuma:

• da se javlja mogućnost kontrole između dva lica,
• da postoji značajniji uticaj na donošenje poslovnih odluka.

U skladu sa Zakonom, definicija povezanih lica glasi: “Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fizičko ili pravno lice u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke.“

Kako bi ovaj tekst bio kompletan, važno je istaći i to da, kako bi se lica smatrala povezanim nije uslov da oba kriterijuma budu istovremeno ispunjena, već je dovoljno da samo jedan kriterijum bude zadovljen.

Šta su povezana pravna (doo ili preduzetnik) i fizička lica, a šta kontrolisane transakcije?

Povezana pravna lica su dve firme – mogu biti DOO ili preduzetnici – koje međusobno obavljaju transakcije po transfernim cenama.

U skladu sa Zakonom, povezanost lica za poreske potrebe se utvrđuje u poslovnim odnosima kako sa pravnim, tako i sa fizičkim licima. Shodno tome, povezano lice može biti i pravno i fizičko lice, a ono se smatra povezanim samo ukoliko u poslovnom odnosu sa obveznikom postoji veza i ako se obavljaju kontrolisane transakcije  – a to su transakcije sa povezanim licima .

Kontrolisanim transakcijama se smatraju transakcije koje predstavljaju poslovne promene koje se mogu kontrolisati i na koje se može uticati za donošenje poslovnih odluka.

Pregled zakonskih odredbi kojima se utvrđuje povezanost

U skladu sa Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, povezanost lica postoji:

• između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih poseduje najmanje 25% ili više učešća u kapitalu,
• između obveznika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indiretno poseduje najmanje 25% ili više glasova (glasačkih prava) u organima upravljanja
• između obveznika i nekog drugog lica u kojima ista lica učestvuju u upravljanju, kontroli ili kapitalu sa najmanje 25% ili više učešća, kao i sa kritičnih 25% glasačkih prava u njihovim organima upravljanja,
• između obveznika i fizičkih lica koja su u rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima sa licem koje poseduje najmanje 25% procenta učešća u kapitalu, odnosno kritičnih 25% ili više glasačkih prava u organima upravljanja obveznika,
• između obveznika i svih pravnih lica koji su rezidenti jurizdikcija sa preferencijalnim poreskim sistemom.

 3. Utvrđivanje povezanosti između rpavnih lica

Kako se utvrđuje povezanost kada postoji najmanje 25% učešća u kapitalu?

Kako bi postojao osnov za povezanost između obveznika i nekog lica potrebno je da jedan od njih posredno ili neposredno poseduje najmanje 25% ili više učešća u udelima i akcijama drugog lica sa kojim se vrši kontrolisana transakcija. U ovom slučaju lica su povezana zato što postoji mogućnost kontrole nad obveznikom.

Kako se utvrđuje povezanost lica sa obveznikom kada postoji najmanje 25% glasačkih prava?

Smatra se da povezanost lica postoji između obvezika i nekog lica ukoliko jedan od njih direktno ili indiretno poseduje najmanje 25% ili više glasova – glasačkih prava u skupštini, odnosno, organima upravljanja drugog lica. U ovom slučaju ispunjava se kriterijum mogućnost značajnijeg uticaja.

Šta se dešava kada isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili najmanje 25% glasova u više pravnih lica?

Ukoliko postoji sutuacija u kojoj isto lice učestvuje sa najmanje 25% kapitala ili glasova u više pravnih lica, onda se smatra da su povezana lica one firme u kojima ista lica (fizička ili pravna) neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju i kontroli.

Ovakva situacija dalje implicira da se direktno ili indirektno poseduju najmanje 25% akcija, udela ili najmanje 25% glasačkih prava u organima upravljanja čime se opravdano stiče mogućnost za povezivanje lica ispunjavanjem oba kriterijuma – i mogućnost kontrole i mogućnost značajnijeg uticaja.

Ovo suštinski znači da se povezanost lica može ostvariti:

• putem fizičkih ili pravnih lica,
• na posredan ili neposredan način,
• putem učešća u kapitalu,
• putem glasova u organima upravljanja privrednog društva.

Kako se utvrđuje povezanost ukoliko je isti direktor u više pravnih lica?

 Kada je jedno isto lice direktor u više različitih pravnih lica, prema mišljenju Ministarstva finansija smatra se da to nije osnov za međusobnu povezanosti tih lica.

Na koji način se utvrđuje povezanost po osnovu rodbinskih, bračnih i vanbračnih odnosa

Prema Zakonu o porez na dobit povezana lica mogu biti i rođaci. Povezanim licima smatraju se i fizička lica koja su u porodičnim, rodbinskim, bračnim i vanbračnim vezama (odnosima), samo ukoliko se ispunjavaju kriterijumi. Kao u prethodnim slučajevima, familija i rođaci mogu biti povezani sa obveznikom, pravnim licem, samo ukoliko poseduju najmanje 25% učešća ili najmanje 25% glasačkih prava.

U ovom slučaju povezanim licima sa obveznikom smatraju se:

• brač­ni ili van­brač­ni drug,
• po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
• usvo­je­ni­ci i po­tom­ci usvo­je­ni­ka,
• ro­di­te­lji,
• usvo­ji­o­ci,
• bra­ća i se­stre i nji­ho­vi po­tom­ci (de­ca, unuci, praunuci…),
• de­do­vi i ba­be i nji­ho­vi po­tom­ci (stri­če­vi, uja­ci, tet­ke, bra­ća i se­stre po stri­cu, uja­ku, tet­ki i nji­ho­vi po­tom­ci),
• bra­ća i se­stre i ro­di­te­lji brač­nog ili vanbrač­nog dru­ga.

Način dokazivanja povezanosti lica iz jurizdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom

Prema Zakonu o porezu na dobit, svako pravno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom (nerezident) posmatra se kao povezano lice sa obveznikom. Povezana pravna lica su sve ne­re­zi­dent­ne kompanije iz JPPS, sa ko­ji­ma do­ma­će pravno lice (po­re­ski ob­ve­znik) ula­zi u po­slov­ni od­nos.

Između ovih povezanih lica sve transakcije izvršiće se po transfernoj ceni. Za­ko­n se odnosi na sve poslov­ne, ko­mer­ci­jal­ne i fi­nan­sij­ske odnose i transakcije sa ne­re­zi­dent­nim prav­nim li­ci­ma sa spi­ska ju­ris­dikci­ja (u skla­du sa Pravil­ni­kom o li­sti ju­ris­dik­ci­ja sa pre­fe­ren­ci­jal­nim po­re­skim si­ste­mom). Drugim rečima, pravila važe za sve transakcije i poslove sa pravnim licima iz JPPS (pro­me­t dobara ili usluga, uvoz, izvoz i sve druge transak­ci­je).

Sistem utvrđivanja povezanosti preduzetnika sa drugim licima

Povezanost preduzetnika sa drugim licima utvrđuje se u skla­du Za­ko­na o po­re­zu na do­ho­dak. Lica povezana sa preduzetnikom su:

• sva fizička i pravna lica prema Zakonu o porezu na dobit pravnih lica,
• čla­no­vi po­ro­di­ce ob­ve­zni­ka (brač­ni drug, ro­di­te­lji, de­ca, usvo­je­nik i usvo­ji­lac),
• bra­ća i se­stre ob­ve­zni­ka,
• ro­di­te­lji brač­nog dru­ga,
• pa­stor­ci.

Za preduzetnike takođe važe kriterijumi definisani Zakonom o porezu na dobit. Odnosno, sva pravila koja važe za pravna lica i privredna društva odnose se i na preduzetnike. Pritom, ne pra­vi se raz­li­ka iz­me­đu pred­u­zet­ni­ka kao fi­zič­kog li­ca i nje­go­ve rad­nje.

Da li su pravna lica čiji su osnivači u porodičnim, bračnim i vanbračnim odnosima povezana pravna lica?

Prema mišljenju Ministarstva finansija, dva privredna društva čiji su osnivači u međusobnim rodbinskim, bračnim ili vanbračnim odnosima ne mogu se smatrati povezanim licima. Oko ovog pitanja vladala je i još uvek vlada velika dilema, što je i razlog za pojašnjnje Ministarstva finansija.

Ova pravila važe uvek i u svim slučajevima kada su u pitanju porodične i (van) bračne veze. Na primer: za odnos između dva brata (dve sestre, brata i sestre), za odnos majke i ćerke (sina), supruga i supruge, dede i unuka i slično. Uvek kada je fizičko lice osnivač i 100% vlasnik jednog pravnog lica, a drugo lice osnivač i 100% vlasnik druge firme, ne radi se o povezanim pravnim licima.

Kako se vrši identifikacija povezanih lica za potrebe transfernih cena?

Kada se utvrđuje po­ve­za­no­st iz­me­đu li­ca važno je uzeti u obzir sve opisane paramertre, kriterijume i okolnosti:

• da li postoji po­ve­za­nost putem ka­pi­ta­la i gla­sač­kih pra­va,
• ka­da isto li­ce vr­ši kon­tro­lu ili zna­ča­jan uti­caj,
• obratiti pažnju na posrednu i neposrednu kon­tro­lu, kao i da ima zna­ča­jan uti­caj na do­ma­ća i stra­na po­ve­za­na li­ca,
• tran­sak­ci­je sa li­ci­ma iz JPPS,
• ne­u­o­bi­ča­je­ne i veoma vi­so­ke iz­no­se pla­ća­nja li­ci­ma ko­ja ni­su po­ve­za­na,
• nelogične tran­sak­cije,
• neuobičajene uslove i okolnosti za transakcije,
• tran­sak­ci­je či­ja se su­šti­na i for­ma raz­li­ku­ju.

Utvr­đi­va­nje i provera po­ve­za­nih li­ca mo­že se iz­vr­ši­ti na sedeći način:

• na osnovu rešenja Agencije za privredne registre, u kome je naveden udeo svakog lica u osnovnom kapitalu,
• na sajtu Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti (CRHoV)
• na osnovu evidencije podataka o članovima društva, koje su firme u obavezi da vode,
• na osnovu evidencionih prijava sa po­da­cima o po­ve­za­nim prav­nim i fi­zičkim li­ci­ma,
• u poslovnim knjigama prav­nog li­ca ili preduzenika,
• iz napomena uz finansijske izveštaje,
• iz godišnjeg i polugodišnjeg izveštaja o poslovanju,
• iz izvora poput komercijalnih baza podataka,
• na osnovu ulazne i izlazne dokumentacije – faktu­ra, ugo­vo­ri, specifikacije i slično,
• na osnovu razgovora sa vlasnicima, menadžerima i ključnim rukovodećim osobljem,
• iz al­ter­na­tiv­nih izvora i vi­do­va pre­tra­ge – in­ter­net pre­tra­ge, po­da­ci iz elek­tron­skih, štam­pa­nih me­di­ja i drugo.